Učitava se

Kucajte za pretragu

Znanje je moć!

Izdvajamo Užice Zlatiborski okrug

Znanje je moć!

Podeli

Jako volim svoj posao, kao i način života koji mi on pruža, rekao je za Radio Lunu dr Veljko Mijušković.

Autor: Aleksandra Ranković

dr Veljko Mijušković

Srbiju svake godine napusti veliki broj mladih ljudi, koji svoju budućnost planiraju van granica naše zemlje. Želja i potreba za boljim standardom i zaradom, redovnim i višim platama, poštovanjem od strane okruženja, samo su neki od razloga zbog kojih mladi odlaze na daleke meridijane. Ne retko mladi odustaju od studija u zemlji jer u bliskoj budućnosti ne vide mogućnost da se zaposle.

Za Vaskršnje praznike govorimo o novim početcima, mogućnostima da donesemo odluke u vezi sa budućnošću i pronadjemo rešenja.

Vaskrs je praznik koji simbolizuje novi početak, praznik vere, nade, Vaskrsenja koje slavi novi život. Vaskrsni praznici spajaju ljude, radjaju mogućnost razrešenja dilema, put ka saznanju šta hoćemo a šta nećemo….

Ostati ili otići? Da li studirati? Da li učiti jezike? Kako se radovati trenutku?

Jedan od mladih ljudi, rodjeni Užičanin bez obzira na brojne mogućnosti koje su mu se ukazale i van granica naše zemlje, odlučio je da ostane u Srbiji. I kaže za Radio Lunu da nije pogrešio i da je priznat i afirmisan u oblasti za koju se školovao. Ne krije da voli da putuje, istražuje, čita,  upoznaje kulturu, tradiciju i običaje drugih naroda ali se veoma dobro oseća u svojoj zemlji, na poslu za koji se školovao. Sa radošću ističe da ume da uživa u trenutku, u sitnicama koje život znače sa pravim prijateljima, uz šoljicu tople kafe i pikantne specijalitete koje rado priprema.

Sa ponosom uvek ističe da je Užičanin!

Praznik smo iskoristili da razgovaramo sa dr Veljkom Mijuškovićem, kulturnim, vaspitanim, obrazovanim mladim čovekom, koji ispred svega stavlja svoju porodicu, tradicionalne moralne vrednosti koje je iz nje poneo, postulate gradjanskog vaspitanja i potrebe da se doprinosi i deluje na dobrobit sredine u kojoj živite. Mijušković je jedan od laureata, dobitnika priznanja Fondacije Akademik, za istraživanje i predstavljanje koncepta zelenog lanca snabdevanja i značaja ekoloških regulativa u poslovanju preduzeća.

Koliko Vama  lično i profesionalno znači priznanje Fondacije Akademik?

„Povelja Dositej Obradović koju primam od Fondacije Akademik za mene ima višestruk značaj.  Profesionalno posmatrano, to je afirmacija mog dugogodišnjeg naučnog, ali i praktičnog, konsultantskog rada u oblasti upravljanja lancem snabdevanja i integraciji ekoloških aktivnosti u poslovanje tržišnih učesnika koji se u tom lancu javljaju. Bududi da je reč o malo istraženoj oblasti poslovne ekonomije, ne samo na nacionalnom, već i na globalnom nivou, za mene je bio pravi izazov da upravo rezultantu svojih napora krunišem doktoratom u ovoj oblasti, ali i stručnom monografijom koja je objavljena pre nepunih mesec dana pod nazivom „Upravljanje zelenim lancem snabdevanja i povratnom logistikom“. Pored stručne javnosti koja je ove napore afirmirsala, Fondacija Akademik takođe je prepoznala značaj mojih istraživanja i rešila da pohvali i podrži moje dosadašnje, ali i budude naučno-istraživačke poduhvate.

Lično posmatrano, ja sam veoma ponosan na svoje užičko poreklo i bez obzira gde živim, uvek ću sebe smatrati Užičaninom. Tu sam odrastao, školovao se, formirao zavidan sistem vrednosti, stekao deo prijatelja za ceo život, tu mi je i dalje najvažniji deo porodice. Stoga, ja moj kraj ne zaboravljam i uvek mu se rado vraćam. Ova povelja simbolički je dokaz da ni moj rodni kraj nije zaboravio mene.“-rekao je za Radio Lunu dr Veljko Mijušković.

Fondacija Akademik promoviše osobe afirmisane u struci koje deluju u lokalnoj zajednici i šire, čime doprinose da Užice i užički kraj budu na dobrom glasu. Vi ste uspešan mlad čovek, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ličnim primerom pozitivno utičete na mlade ljude u oblasti obrazovanja, ali i u širenju građanskih, kulturnih vrednosti.

Šta prema Vašem mišljenju mlad čovek, osim formalnog obrazovanja, treba da poseduje da bi sebe smatrao pismenim čovekom?

„U svom radu sa studentima na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu uvek ističem da je formalno obrazovanje samo deo neophodnog seta veština potrebnih da bi mlad čovek danas mogao da se smatra kompletnim, u punom smislu pismenim i spremnim za tržište rada. Budući da uslovi današnjice ne mogu da se zamisle bez informacionih tehnologija i interneta, napredna računarska znanja predstavljaju podrazumevajući set dodatno potrebnih veština. Zatim, tu su svakako svetski jezici. Engleski jezik danas se smatra standardom, te mladi moraju poznavati bar još jedan strani jezik. U tom smislu treba biti pragmatičan, pa možda svoju pažnju usmeriti na jezike zemalja sa kojima imamo blisku ekonomsku saradnju. Npr. italijanski, nemački ili ruski jezik. Iskreno, ja se nisam rukovodio tom logikom, pa sam učio dodatno jezike koji su mi se dopali- španski i francuski. Iako ih danas ne koristim u svrhe posla, ne mogu reći da se kajem zbog svog izbora. Konačno, pismenost danas podrazumeva i otvorenost svesti i uma za rad u različitim okruženjima i sa različitim ljudima, često drugačijim nego što smo mi sami. Možda sve ovo nabrojano, pored završenog fakulteta, deluje puno, ali to je tek viza za putovanje života i posla koji sledi. Socijalna inteligencija, upravljanje vremenom, upravljanje stresom, stabilnost privatnog i poslovnog života, brojni su dodatni uslovi da bismo život živeli pisemno, tj. Pametno.“-rekao je dr Mijušković.

Mladi ljudi spletom raznih okolnosti odlaze iz zemlje u potrazi za boljim životom. Ostati ili otići?

„Kad god čujem ovo pitanje, uvek se setim mudrih reči jednog svog profesora čije mišljenje u ovom slučaju delim: „Kontekst i generalni uslovi u kojima živimo su zadati, ostaje nam samo da plivamo u takvom kontekstu“. Time hoću da kažem da bolji život često pravimo sami. Mogu da se složim da postoje sigurno daleko organizovanije i sređenije, bogatije zemlje od naše, koje su možda bolje mesto za život, ali isto tako mogu da potvrdim da veliki broj naših ljudi koji ode u inostranstvo i uspešno i lepo živi, ima jednu najveću želju, a to je da se vrate u Srbiju. Naravno, ako je nečiji san da živi i radi u nekoj drugoj zemlji i za to ima uslove, onda taj san svakako treba slediti. Ali odlaziti negde samo zato što se veruje da je drugde bolje, pogrešna je odluka. Zato, pre njenog donošenja, razmislite gde je izvor nezadovoljstva, ako je to motiv odlaska. U okruženju ili u nama samima. Lično, ja obožavam da putujem i putujem od kad znam za sebe, ali srce i duša su mi ovde, pa je logično i da živim i posvetim svoje napore boljitku i napretku svoje zemlje, Srbije, ali i da od te iste zemlje uzmem najbolje što mi ona pruža.“

Često čujemo od inteligentnih, obrazovanih mladih ljudi koji su završili visoke škole da su nezadovoljni materijalnim stanjem pogrešili pri izboru fakulteta ili što su uopšte studirali. Nije retkost da mladi ne žele da studiraju jer ne vide bududnost sa stečenom diplomom. Savet za neodlučne: „Da li se u Srbiji treba obrazovati“?

„Pitanje izbora obrazovanja i kasnijeg zanimanja, pored izbora životnog partnera ili partnerke, predstavlja svakako jednu od najvažnijih odluka koju pojedinac u životu donosi, te joj zato treba pristupiti pametno. U šali volim da kažem da ovde treba da važi obrnuto Paretovo pravilo- kad birate šta studirati/raditi uključite 80% mozak, a 20% srce, dok kod izbora supružnika prevagu treba da nose emocije, ali ipak sa dozom razuma. Suštinski govoreći, izbor školovanja treba da bude pragmatičan izbor. Ako studirate nešto samo zato što to volite, a za šta znate unapred da nema tražnje na tržištu rada, onda od starta budite svesni da je to izbor sa limitirajudim izgledima za dalju karijeru i napredak. Mislim da zato treba poći obrnutim redom. Posmatrati šta traži tržište, pa onda načiniti izbor. Oni koji tako rade, sigurno će doneti ispravnu odluku. Ako ova promišljena grupa odluči i da ne studira uopšte, već da se usmeri na neki zanat, znajte da je i takva odluka savršeno opravdana. Možda čudno zvuči da to kaže jedan univerzitetski profesor, ali ja sam primarno praktična osoba, bududi da i predajem praktične predmete iz oblasti logistike i menadžmenta. Naime, danas imamo i jedan blago nakaradan trend koji se ogleda u inflaciji diploma. Sa sve većim brojem fakulteta, što privatnih, a tako i nekih državnih, sa upitnim diplomama i kompetencijama koje nude, ne čudi da posle kadrovi tih ustanova na tržištu nemaju posla. Imamo situacija da postoji prekomeran visokoobrazovan kadar sa neupotrebljivim znanjima- tzv. diplomirani menadžeri svačega i ničega, a da nemamo dovoljno vozača kamiona, majstora starih zanata, molera, električara i slično. Zaključak: Da, u Srbiji se treba obrazovati, samo za prave stvari i do potrebnog nivoa. Verujte da sam i sam sledio ovu logiku. Kao neko ko je hteo da studira španski jezik i književnost, a završio kao  univerzitetski profesor u sferi poslovne ekonomije i menadžmenta, mogu da konstatujem da možda ne uživam kao kad prevodim tekstove, ali sigurno jako volim svoj posao, kao i način života koji mi on pruža.“- kaže za Radio Lunu dr Veljko Mijušković.

Šta život čini kvalitetnim? Šta Vas lično, privatno i profesionalno ispunjava i raduje?

„Mislim da kvalitet života određujemo mi sami. Kvalitet života čine male stvari: šolja tople kafe uz doručak na terasi prolećnog jutra sa voljenom osobom, dobra knjiga, film sa fantastičnim zapletom, komad lepe odeće, zanimljiv razgovor sa prijateljima ili porodicom, egzotično putovanje. Sve su to stvari koje nas čine srećnima i ispunjenima, ako im pristupimo srcem. Privatno i profesionalno zadovoljstvo se kod mene preklapaju sa novim ciljevima. Jer novi ciljevi su osnova pokreta. Dok se krećemo, napredujemo, osećamo se živima. Zato, pokrenite se. Organizujte. Zgrabite dan, kako bi rekli stari Latini i proživite ga kao da je poslednji. Jer nažalost, nikad ne znamo koliko će svakom od nas avantura zvana život trajati.“-poručio je dr Veljko Mijušković.

Ostati ili otići? Da li studirati? Da li učiti jezike? Kako se radovati i uživati u trenutku? Dr Veljko Mijušković uliva nadu mladima i potvrdjuje da se rad, učenje, dobra organizacija,  ulaganje u znanje i obrazovanje uvek primete i priznaju. Ipak, odluka gde ćete živeti je Vaša. Samo ne zaboravite, znanje i dostojanstvo niko Vam ne može oduzeti!

Hristos Voskrese! Neka radost i sreća idu u susret Vama i Vašoj porodici.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×