Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

10. 01. 2019.

Autor: Nela Tomić-Bogdanović Izvor: Radio Luna

Organske tezge samo subotom

Tezge sa organskim jajima i povrćem na užičkom pijacu i vitrina u mlečnoj hali sa organskim kozarskim proizvodima za početak će raditi samo subotom,

Dućan sa organskim proizvodima otvoren je 5. januara na užičkom pijacu. Ipak, oni građani koji su želeli na svoju trpezu da donesu nešto organsko, tokom radnih dana to nisu mogli. Vitrinu u mlečnoj hali u kojoj su se prodavali kozji proizvodi, zatekli smo praznu. Profesor Nikola Bajić iz Centra za organsku proizvodnju rekao nam je da će za početak prodaja ići samo subotom.

-Krenuli smo 5. januara sa prodajom organskih proizvoda na našoj užičkoj pijaci. Dve su tezge, jedna je u hali gde se prodaje beli mrs, kako mi Užičani volimo da kažemo,a druga je na voću i povrću. Tog prvog dana je sve što je izneto prodato, a to su bili kozji proizvodi-mleko, sir, surutka, kajmak, ali da se razumemo, nisu to još organski proizvodi. To je onaj prelazni period, takozvana konverzija. Mi iz Centra za organsku proizvodnju kontrolišemo proizvode, a sve pod patronatom Centra za ispitivanje namirnica iz Beograda. Za sada, da bismo videli kako će to sve ići, radimo samo subotom, objasnio je Bajić.

Kad već nismo mogli da probamo organski sir i kajmak, prošetali smo između tezgi i razgovarali sa prodavcima. Kažu da januar i nije baš sjajan period za prodaju voća i povrća i da su kupci tokom radnih dana retki.

-         Prodaja je loša, samo se smrzavamo od ranog jutra, kratko je rekla Vesna koja na svojoj tezgi prodaje južno voće i povrće.

Da li se kupci raspituju za organske proizvode pitali smo Stamenu koja na pijaci prodaje 10 godina.

-         Pa uglavnom traže domaće, pitaju da li je prskano, zagledaju plodove. Svi bi zbog zdravlja kupovali organsko, ali to je ipak mnogo skupo, rekla je Stamena dok je prolaznicima nudila jabuke.

Njena komšinica, nekoliko tezgi dalje, smatra da ljudi ne znaju dosta o organskoj hrani.

-         Prvo ljudi i ne znaju šta je organska hrana. Oni traže organsku jabuku da bude od 400 grama i da nema flekice. To nije videlo organske hrane. Znate, organska hrana mora da ima setifikat, podatke o proizvodnji, uzgoju, svemu. Prvo zemljište mora da se očisti. Kažu svi neprskano. Pa najmanji je problem ne prskati. Sama zemlja je prepuna pesticide i otrova, rekla nam je Vesna koja prodaje suvo voće i citruse, a domaće kada je sezona.

Da biste proizveli pravi organski krompir ili jabuku, zemlja mora da se očisti od pesticida, kaže i profesor Bajić. Za čišćenje je potreban periodod jedne do tri godine.

-         Ovi naši proizvođači ne smeju koristiti mineralna đubriva, ni ona sredstva za zaštitu bilja koja sadrže te toksične materije. Dozvoljena su organska đubriva i biološka sredstva za zaštitu bilja. Svi zainteresovani za organsku proizvodnju mogu nam se obratiti u Centru za organsku poljoprivredu koji se nalazi u Privrednoj komori. Mogu da obavestim ove proizvođače koji su ušli u konverziju,  a njih je 24, da ćemo ići na Svetski sajam za organsku poljoprivredu u Nirnberg u Nemačku koji se dešava od 13. do 16. februara, rekao je Bajić i dodao da svi ti proizvođači mogu prodavati svoje proizvode na organskoj tezgi subotom.

Ipak, konvencionalni proizvođači teško se odlučuju da pređu na organski uzgoj.

-         Mislim da je nemoguće proizvoditi organsku hranu u velikim količinama. Ja proizvodim kravlji sir i svakodnevno ga prodajem na pijaci. Organska proizvodnja sira na primer bi zahtevala da krave koje gajim jedu samo organski kukuruz, da ne koristim veštačke preparate, da ne uđem u njivu s traktorom. Kako vreme prolazi mislim da je sve teže proizvoditi zdravu hranu, iskrena je ova žena koju smo sreli u mlečnoj hali.

Ipak, profesor Bajić uverava da je naše brdsko planinsko zemljište pogodno za uzgoj organskih povrtarskih kultura. Manje je zagađeno, tvrdi on i kraći je put prelaska od konvencionalnog do organskog. Profesor Bajić ohrabruje malinare da napuste standardnu, industrijsku proizvodnju i “zagrizu” organski uzgoj. Viša cena koja se može postići na tržištu je svakako podsticaj.

-         Ne treba zaboraviti ni proizvodnju organskih jaja, odnosno jaja u konverziji. Koke nosilje mogu da gaje i bake i deke i deca. Nije teško, a ta jaja smo prodali za 20 dinara po komadu. Takva cena je u Užicu, a u Beogradu može da dostigne i do 25 dinara, zaključuje Bajić.  

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage