Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

09. 11. 2018. Užice

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna/foto: Narodno pozorište Užice/JPF

Poludeo bezimeni R u stvarnosti sa velikim s(AUDIO)

Bolje je da gledamo život u pozorištu nego pozorište u životu.. ili o smrti da čitamo u novinama …

Zašto je poludeo gospodin R? prikazali su glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta četvrte večeri 23. festivala Bez prevoda u Užicu i nagrađeni ocenom publike 4, 13.

Sem reči hvale, kako se čulo, otrežnjavajuća predstava, autorski je projekat reditelja Bobe Jelčića, inspirisana filmom kojeg je nemački reditelj Rajner Verner Fasbinder napravio pre 50 godina, u vreme začetka neoliberalnog kapitalizma, 25 godina posle Drugog svetskog rata.

Nakon isto toliko godina od oružanih sukoba u regionu, publika festivala Bez prevoda je posmatrala na sceni Jelčićevo delo insirisano marginalizovanim filmom marginalizovanog reditelja, savremeni klasik, stvarnost sa velikim s, kako reče selektor Bojan Munjin.

Ko je gospodin R?

-         Mali običan čovek u kalupu između očekivanja, porodice, žene, deteta, društva, šefa, biroa, stvari u kojima se očigledno ne snalazi i koji postaje svestan isključivo očekivanja, objašnjava dramaturg, pozorišni kritičar, voditelj okruglog stola Aleksandra Glovacki.

Porodica, njegovim unapređenjem, priželjkuje bolji život, zahtevan šef očekuje magiju, roditelji bi uspešnog sina, gospodin R obećani san, perspektivu, reči hvale, olakšanje, pomoć.

Svet pojedincu nudi ugodnost, izbor i slobodu, ali na njega svaljuje teret. Savremeno ropstvo ga frustrira, nehumani poredak razara, kapitalističko društvo ne razume, drugi čovek ne čuje, tera u usamljenost, agresiju, besmisao, raspad, ludilo.

Dok se na poslu nadmeću lošim fazonima, iz komšiluka čuje preterano i previše ničega, a sa televizije šire priče o napretku društva, umorni pojedinac R nazaduje prenoseći lične frustracije i nezadovoljstva na porodicu, sredinu. Zanemaruje ih, zapostavlja najvažnije. Problemi se guraju pod tepih, stavljaju na stranu.

U tom kalupu neprijatnosti i pod pritiskom su svi, pa i na prvi pogled oni slobodni, nezavisni. Nikome nije udobno. Čoveka prikrivenog nezadovoljstva ili poznajemo ili ga u sebi prepoznajemo, kako reče glumica Jelena Stupljanin.

Prelaze se granice, zadire javno u privatno, stiže u sada i ovde, meša tragično i komično, publika uvlači na scenu. Od nje traži pomoć i razumevanje Jelčićev bezimeni čovek koji, kako reče Aleksandra Glovacki, ima samo početno slovo dok ne postane ubica i dok se ne pojavi kao mala ili veća vest u novinama.

U današnjem svetu su nasilje, porodične drame i očekivanja postala svakodnevnica. U neprestanoj, užurbanoj histeriji koju danas živimo, kako poručuje glumac Milan Marić, treba znati reći stop.

-         Toliki je protok informacija, sve te pritiska konstantno sa svih strana, svaki dan iznova i iznova, preko društvenih mreža, preko aplikacija, vesti, drugih ljudi. Konstantno smo pod napadom. Najtužnije u svemu jeste užasavajući rezultat- mi kao društvo gubimo empatiju, ne šokiramo se kad čitamo da je muž zaklao ženu i dete, pa sebe, ističe glumac Milan Marić.

U Zločinu i kazni, romanu Dostojevskog, na više stotina strana momak koji ubija staricu promišlja o svom činu. Danas je kajanje retko. Nema ga ni u Jelčićevom delu. Kako podseti dramski pisac i dramaturg Almir Imširević, živimo u vremenu u kojem se trenutak ubistva desi na kraju, a potom nastane mrak i nema razmišljanja da li je trebalo ili nije trebalo ubiti.

Zašto, umesto porodice, gospodin R nije ugasio televizor, zapitala se publika festivala tokom okruglog stola posle predstave i dobila pojašnjenje da će uvek i svuda biti priča o razvoju kojeg pojedinac ne primećuje i ne oseća.

-         Nekad smo znali da lupamo šerpama i gasimo televizore. Tu leži nekakav potencijal za, eventualno, nekom promenom, mada onda ne bismo mogli da pravimo ovakvu predstavu, šaljivo reče glumac Boris Isaković.

Nakon desetogodišnjih pregovora, napravio je Mostarac Bobo Jelčić komad o gospodinu R u saradnji sa glumcima beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Zahvalni su mu, kažu, na stečenom znanju o iznalaženju pozicije unutar sebe, neuobičajenom postupku, inovativnom pristupu tokom stvaralačkog procesa.

Za slobodu teatarske igre, zajednički istraživački rad i autentični istraživački postupak, nagrađen je Bobo Jelčić Ardalionima na užičkom 17. JPF-u 2012. godine, kada je publika festivala Bez prevoda pratila igru Zagrebačkog kazališta mladih, nagrađenog Krešimira Mikića, i predstavu S druge strane.

Gledaće večeras publika JPF-a dvoipočasovno Kroćenje goropadnice, po tekstu Vilijama Šekspira u režiji Ivana Plazibata, Hrvatskog narodnog kazališta.

Bolje je da gledamo život u pozorištu, nego pozorište u životu, misli su Branislava Nušića i moto 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala koji traje do 12. novembra.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage