Učitava se

Kucajte za pretragu

Ulaganje u energetsku efikasnost- investicija u budućnost(AUDIO)

Pitali smo UEko uPoMoc Užice Zlatiborski okrug

Ulaganje u energetsku efikasnost- investicija u budućnost(AUDIO)

Podeli
To nije trošak nego investicija koja se pre ili kasnije vrati, a u svakom slučaju štiti kućni budžet i objekat u celini, ističu stručnjaci i navode šta građani mogu učiniti kako bi unapredili energetsku efikasnost objekata

Početkom marta građani Užica mogu očekivati da lokalna samouprava objavi javni poziv za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama, najavljuju iz Gradske kuće.

Ističu za RAM mrežu da bi ranijim raspisivanjem javnog poziva građani imali više vremena za pripremu dokumentacije, a konkursna komisija za obilazak prijavljenih domaćinstava.

–         Prošle godine smo imali 250 prijavljenih. Obišli smo svaku kuću što nam je oduzelo više od 30 dana, kaže gradski većnik Dunja Đenić.

Ove godine će Grad odvojiti najmanje 14 miliona dinara podrške građanima Užica koji nameravaju da ušuškaju svoje domove, urade termoizolaciju spoljnih zidova, zamene stolariju, nabave kotao na gas ili pelet. Tim merama energetske efikasnosti, pokazuju iskustva prijavljenih iz prethodnih godina, vlasnici kuća mogu uštedeti i do 20 odsto energenata po grejnoj sezoni.

Grad javnim konkursom nudi do polovine potrebnog novca sa PDV-om za svaku pojedinačnu meru.

Gradski većnik Dunja Đenić ističe da postoji mogućnost da za konkursne mere bude i dodatnog novca, nakon rebalansa budžeta, kao i prošle godine kada su liste dobitnika subvencije proširene. Đenić se nada i finansijskoj podršci Vlade jer je Užice, ističe, za sada jedinstveno u Srbiji po sprovođenju tog projekta zbog kojeg je, kaže, i pohvaljen. 

Gradski većnik Dunja Đenić, predsednik užičkog Zelenog saveta

Podsetimo, Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj od 2015. godine raspisuje javni konkurs kako bi, sufinansiranjem mera, pobošljao energetsku efikasnost kuća i smanjio zagađenje vazduha u gradu sa oko 16. 000 individualnih ložišta.

Specijalista toksikološke hemije iz Zavoda za javno zdravlje Užice Dragan Čučković

–         Za četiri godine smo uložili preko 37 miliona dinara i uspeli da energetski saniramo preko 430 objekata. Mislim da pravimo značajne pomake, dodaje Đenić.

Biće ove godine pomaka i u energetskoj efikasnosti javnih objekata na teritoriji grada.

Rekonstruisaće se pet školskih objekata u gradskom i seoskom području uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske konfederacije.

Utopliće rekonstrukcijom i zgradu užičkog Narodnog pozorišta. Finansijskom podrškom Evropske unije od 150.000 evra, EU PRO će pomoći da se uradi unutrašnja izolacija zidova zgrade, zamene stolarija i bravarija. Neće se predviđenom rekonstrukcijom, po prvim najavama, menjati 47 godina stara kotlarnica koja mazutom zagreva užičko pozorište.

Energetski menadžeri za RAM mrežu kažu da se gubici toplotne i električne energije u objektima ublažavaju energetskom sanacijom objekta. Nju je neophodno primeniti i na zgradama užičkog Narodnog muzeja, na sportskoj hali u Velikom parku, a traži je i Gradska kuća. Oko 130 je javnih objekata u gradu i u bazi sa detaljnim uvidom u podatke o njihovim energetskim karakteristikama, potrebama za energijom i energentima, troškovima.

–         Zahvaljujući tim podacima, imamo uvid u stanje zgrada po pitanju energetske efikasnosti, odnosno gde treba preduzeti odgovarajuće mere u cilju povećanja energetske efikasnosti tih objekata, rekao je nedavno za RAM mrežu energetski menadžer grada Vojo Đoković istakavši da su sprovedene mere energetske efikasnosti i energetske sanacije na pojedinim javnim objektima doprinele da se u njima smanji potrošnja energije, a oko njih i zagađenje životne sredine i emisija zagađujućih materija u vazduh.

Stanovnici Srbije godišnje troše za grejanje oko četiri puta više energije nego što to čine građani evropskih gradova.

 

Srpski domovi u odnosu na svetske standarde energetske efikasnosti?

 

Teško da ćemo ih stići i tek smo na početku, odgovara za RAM mrežu ekspert iz oblasti energetske efikasnosti iz sekreterijata Mreže dobre energije Nikola Vujović dodavši da je u Srbiji mali broj objekata energetski efikasan i u skladu sa važećim zakonskim propisima.

–         Da bi postali energetski efikasniji objekti kakvi treba da budu po našim aktuelnim propisima, neophodno je sanirati ogroman deo stambenog fonda, tačnije oko 90 odsto trenutno aktuelnog stambenog fonda, ističe Vujović navodeći da su postojeći objekti ogromni energetski potrošači.

Objašnjava da u Srbiji nije bilo postupnog prilagođavanja standarda i propisa kao u zemljama Evropske unije.

–         Imali smo deo kad je maltene bila dozvoljena gradnja objekata koji u svom tehničkom omotaču nemaju nikakve termoizolacine materijale i tu je nastao veliki hendikep, priča Vujović.

    – Propisi u sferi energetske efikasnosti u Evropi su takvi da se sve više približavaju objektima koji imaju gotovo nultu energetsku potrošnju što je još dodatni otežavajući iskorak koji se nalazi pred nama s obzirom da smo u 2019. godini, a da će od 2020.godine u EU svi novoizgrađeni objekti biti u obavezi da budu nulte energetske potrošnje ili sa nekom mizernom potrošnjom koja se proizvodi na samoj lokaciji prvenstveno korišćenjem obnovljivih izvora energije. Mi da dostignemo taj nivo ne možemo ni brzo ni lako ni bez velikih finansijskih sredstava, priča za RAM mrežu ekspert iz oblasti energetske efikasnosti iz sekreterijata Mreže dobre energije Nikola Vujović.

Veliki iskorak, dodaje Vujović, Srbija je napravila 2011. godine, usvajanjem Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada. Objekti se od tada moraju graditi u skladu sa tim pravilima.

         Jedino u čemu se zatajilo je dosledna primena i kontrola da li se to stvarno tako radi. Imamo situaciju da je jedno na papiru, a da je u stvarnosti skroz nešto drugo, dodaje naš sagovornik istakavši da investitori mogu biti škrti u primeni mera energetske efikasnosti na zgradama zbog očuvanja novca.

–         S druge strane, nejasno je i neshvatljivo ako mi, građani, nećemo na svojim objektima da stavimo preporučenu debljinu izolacionog materijala misleći da je ona isuviše velika ili da nam je to skupo. Svaka ta investicija u energetsku efikasnost je investicija u budućnost. To nije trošak nego investicija koja se pre ili kasnije vrati, a u svakom slučaju štiti, kako naš budžet, tako i naš objekat u celini, poručuje inženjer Nikola Vujović u čijem su fokusu već 15 godina problemi u oblasti energetske efikasnosti. 

Ekspert iz oblasti energetske efikasnosti iz sekreterijata Mreže dobre energije Nikola Vujović

Gde je finansijska podrška?

 

–         Bez velikih subvencija od strane države, teško ćemo doći do pravog pojma energetske efikasnosti jer ni bogatija društva od našeg nisu to uspela da urade bez velike pomoći države, ističe Vujović.

Za objekte javne namene i javni sektor u Srbiji postoje programi za unapređenje energetske efikasnosti, ali, dodaje Vujović, retki su oni koji su usmereni na građanstvo.

–         Užice je među njima, dodaje Vujović poručivši građanima da iskoriste priliku da se prijave za finansijsku podršku lokalne samouprave posredstvom javnog konkursa.

Podršku zelenoj ekonomiji i građanima Srbije koji žele da poboljšaju energetsku efikasnost domaćinstava nude i dve komercijalne banke.

Posredstvom Unikredit i Erste banaka, Evropska banka za obnovu i razvoj je pustila u opticaj zelenu kreditnu liniju. Građani mogu dobiti od 50.000 do tri miliona dinara kako bi izolovali objekte i uradili stambenu fasadu, zamenili stolariju, ugradili ekonomičnu rasvetu, nabavili efikasne uređaje za grejanje, toplotne pumpe, gasne i kotlove na biomasu.

–         Može u potpunosti da se izvrši sanacija porodičnog objekta. Trik i povoljnost kredita je što je niska kamatna stopa i što imate opciju povraćaja vaših uloženih sredstava. Procenat povraćaja sredstava se kreće od 15 do 20 posto, ističe Vujović navodeći da se novac može povratiti nakon dokaza da je uređaj kupljen i mera primenjena.

–         Priznaju se troškovi koji se odnose i na montažu uređaja, tako da toplo preporučujem svakom ko planira nešto da radi jer trenutno ne postoji bolji kredit u odnosu na ovaj koji je trenutno na raspolaganju, dodaje stručnjak iz sekretarijata Mreže dobre energije i poručuje da su studije, analize i inženjerske procene potvrdile da se vrlo brzo isplati svaki dinar koji se uloži u energetski efikasna rešenja za domove.

Energetska računaljka prati troškove energije
 
–          Ne postoji bolja investicija za vaš kućni budžet od investiranja u unapređenje energetske efikasnosti, tvrdi Vujović istakavši da su hrana, energija i povezani troškove na vrhu liste najvećih izdataka građanstva.
–         Ne treba energiju bacati, pogotovo što je nemamo. Nismo Saudijska arabija da ležimo na izvorima nafte. Moramo pažljivo da se ophodimo prema energetskim resursima, poručuje Nikola Vujović i građanima preporučuje da prate energetsku potrošnju.
U tome može pomoći i mobilna aplikacija koju je osmislila Regionalna razvojna agencija Zlatibor. Instaliranjem aplikacije Energetska računaljka, građani mogu upisivati podatke o potrošnje energije, struje, ogrevnog drveta, goriva za vozilo i imati pregled potrošnje novca za te namene.

Ne štedite na izolaciji, poručuju stručnjaci!

 

Ne postoji univerzalno rešenje, primenjivo za svaku kuću ponaosob, tvrdi stručnjak iz oblasti energetske efikasnosti i savetuje građanima da se dobro informišu pre sprovođenja mera koje teže racionalnoj upotrebi energije. Građani, kako objašnjava Vujović, često iz neznanja ili žurbe biraju rešenja koja ne donose očekivanu uštedu ili dobit, štede na izolaciji fasada, kupuju neadekvante uređaje za grejanje.

Savetuje građane da grejanje šporetima zamene drugim uređajima, poput gasnog kotla, čime bi, dodaje Vujović, obezbedili grejanje celog objekta i toplu sanitarnu vodu. Veći komfor od šporeta, dodaje, mogla bi u objektu da pruži i kombinacija sistema centralnog grejanja sa podnim.

–         A ne da ima pregrevanje oko svog, takoreći ognjišta, a da se u ostalim delovima objekta smrzava ili da ima pojavu vlage, buđi i da nema kvalitet život i pravi toplotni komfor kojem treba da teži, dodaje Vujović.

Screenshot Mape puta za smanjenje zagađenja iz neefikansih šporeta i peći/ RES fondacija

Korišćenje kvalitetnog goriva na kvalitetan način u ložnom uređaju predstavlja ekonomično rešenje. Ipak, sem novca, Srbiji nedostaje standardizacija svih goriva i uređaja za sagorevanje.

Direktor RES fondacije Aleksandar Macura

Polovina domaćinstava za grejanje koristi šporete i peći, prosečne starosti i do deset godina.

–          Oni koje korisitmo su neefikasni i emituju jako veliku količinu štetnih gasova, ističe šumarski inženjer Đorđe Marić, saradnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ pozivajući se na laboratorijska ispitivanja naših uređaja u Nemačkoj. Ti testovi su pokazali da uređaji imaju nižu efikasnost od deklarisane.

–         Međutim, ukoliko bismo koristili savremene uređaje, to bi mnogo pospešilo situaciju, unapredilo stanje, ali to košta. Takvi uređaji su drastično skuplji i moramo razumeti da je to razlog zašto ljudi ne koriste još uvek uređaje koji su prihvatljivi i sa stanovišta energetske efikasnosti i sa stanovišta emisije štetnih gasova, kaže Marić.

Građanima Vujović preporučuje da se ne vode iskustvima komšija i da ne veruju bilo kome već da odgovore potraže ređe od prodavaca, a češće na internetu, od stručnjaka, u gradskim upravama. Vujović podseća da su, po Zakonu o stanovanju, lokalne samouprave u obavezi da jednom nedeljno pruže savetodavnu pomoć građanima koji žele da unaprede energetsku efikasnost svojih domova. Očekuje da će zakonska obaveza uskoro zaživeti u praksi i u Užicu.

http://www.radioluna.rs/uzicki-kraj/UEko.html
http://old.radioluna.rs/uzicki-kraj/UEko/24292/ulaganje-u-energetsku-efikasnost–investicija-u-buducnostaudio.html

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×