Učitava se

Kucajte za pretragu

Šta je kriptovaluta, kako i zašto je nastala?

Istražujemo Slobodno vreme Zlatiborski okrug

Šta je kriptovaluta, kako i zašto je nastala?

Podeli

Kriptovaluta (eng. cryptocurrency) je digitalna ili virtuelna valuta koja je osmišljena da funkcioniše kao sredstvo razmene

Autor: Aleksandar Bondžulić/Cointelegraph Balkans

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Kriptovaluta (eng. cryptocurrency) je digitalna ili virtuelna valuta koja je osmišljena da funkcioniše kao sredstvo razmene. Prefiks “kripto” dolazi od reči kriptografija koja se koristi za izradu protokola koji čini transakcije sa kriptovalutama sigurnim i teškim za lažiranje. Jedna od najvažnijih karakteristika kriptovalute jeste ta što nije kontrolisana od strane bilo kog centralnog autoriteta, međutim, postoje i neke koje su centralizovane. Ova decentralizovanost je moguća zbog tehnologije koja se nalazi u pozadini kriptovaluta, a koja se naziva blokčein (eng. blockchain).

Blokčein, kako mu samo ime kaže, je lanac blokova na kome se beleže transakcije koje se vrše u okviru mreže neke kriptovalute. Bitna karakteristika blokčeina jeste da su svi blokovi sa transakcijama međusobno povezani, samim tim, ako bi neko pokušao da izmeni barem jedan podatak u bloku, cela mreža bi to videla i ne bi mu dozvolili. Zbog ovoga je blokčein našao primenu u različitim industrijama i delatnostima, od transporta do skladištenja podataka u državnim institucijama.

Najpoznatija, a ujedno i prva kriptovaluta koja je nastala je bitkoin (BTC). Pojavio se kao ideja krajem 2008, a u januaru 2009. godine je nastao prvi bitkoin, a njegov tvorac je čovek ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoši Nakamoto.

Jedna od najpoznatijih teorija o nastanku bitkoina jeste ona koja govori o tome da je on rezultat velike ekonomske krize koja je zadesila svet 2008. godine. Zbog nepoverenja u tradicionalne finansijske insitucije koje su te godine zakazale, javila se potreba za nečim što je decentralizovano i jednostavno za korišćenje. I zaista, par meseci nakon sloma svetskog tržišta pojavljuje se bitkoin pismo o namerama (whitepaper) u kome je njegov tvorac izneo ideju i projekat bitkoina. Od njegovog nastanka pa sve do danas pojavilo se mnogo novih kriptovaluta – iako ne možemo za sve njih reći da spadaju u ovu kategoriju – i taj broj sada premašuje 2.000.

Kako nastaju kriptovalute?

Osnovni i najpoznatiji način za generisanje kriptovaluta je rudarenje, s tim da različite kriptovalute mogu imati različite protokole za generisanje novih novčića. To je proces rešavanja složenih algoritama pomoću procesorske snage računara, mada se danas više koriste mašine koje se posebno prave za ovo svrhu. U ovom slučaju koristi se proof-of-work protokol (dokaz o radu). Rešavanjem ovih zadataka se stvara novi blok na pomenutom blokčeinu, za šta mreža daje nagradu tzv. rudarima jer samim tim omogućavaju mreži da postoji. U slučaju bitkoina, ta nagrada trenutno iznosi 12,5 BTC-a, a novi blok se generiše u proseku na svakih 10 minuta (cena jednog bitkoina u vreme pisanja je oko 5.000 dolara). Danas je praksa da se rudari udružuju u rudarske pulove (grupe rudara) kako bi udruženim snagama imali više šanse da izrudare blok i dobiju nagradu koju dele shodno procesorskoj snazi koju su uložili.

Trgovina i čuvanje kriptovaluta

Kriptovalutama možete trgovati na berzama za kriptovalute kao što su Coinbase, BitStamp, Binance, i mnogim drugim koje su globalne, ali i na lokalnim poput domaćeg servisa za kupovinu i prodaju kriptovaluta ECD. Različite berze nude različite opcije i pogodnosti, neke su manje ili više prilagođene početnicima, neke imaju više novčića kojima možete trgovati, neke su centralizovane, a neke decentralizovane, itd. Ukoliko želite da dođete do neke kriptovalute, morate znati kako i gde da ih čuvate – to činite pomoću novčanika za kriptovalute. Kripto novčanici su programi ili hardverski uređaji (postoji nekoliko vrsta ovih nočanika) na kome čuvate adrese na kojima se nalaze kriptovalute i privatne ključeve pomoću kojih im pristupate. Da biste bolje razumeli šta je privatni ključ, a šta adresa, posmatraćemo ih kao lozinku i e-mail adresu koju koristite da pristupite svom nalogu. Kao što vam je potrebna lozinka da dođete do podataka koji se nalaze na vašem nalogu, tako vam je potreban i privatni ključ koji koristite da dođete do kriptovaluta koja se nalaze na određenoj adresi.

Iako sve ovo naizgled deluje komplikovano, u praksi je prilično jednostavno. S obzirom na to da je prošlo svega 10 godina od njihovog nastanka, kriptovalute su pustile korenje širom sveta i pretenduju da postanu svakodnevno sredstvo plaćanja.

Aleksandar Bondžulić

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×