Učitava se

Kucajte za pretragu

Ne rasipaj, igraj za energiju(AUDIO)

BioEn Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica UEko uPoMoc Užice Zlatiborski okrug

Ne rasipaj, igraj za energiju(AUDIO)

Podeli

Srbija ima oko 16 000 javnih zgrada, većinom ogromnih energetskih potrošača, neadekvatne toplotne izolacije, zastrele stolarije, u proseku oko 40 godina starosti, sa ozbiljnim oštećenjima i visokim izdacima za energente.

Energetskom sanacijom i merama rekonstrukcije bi se unapredila njihova energetska efikasnost. Međutim, i ljudi koji žive i rade u objektima mogu smanjiti potrošnju energije- ukoliko se odgovorno ponašaju, usvoje znanja o domaćinskom upravljanju u skladu sa principima energetske efikasnosti i dosledno ih primenjuju.

BioEn emisija

Na treninzima Privredne komore Srbije i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, direktori i zaposleni u školama u Priboju, a prošle godine i domari pribojskih škola i vrtića, upoznali se sa konkrentim savetima i uputstvima kako da racionalno koriste i štede energiju u školskim objektima.

Direktor pribojske OŠ Vuk Karadžić Božidar Bekonja je među polaznicima jednodnevne obuke o energetskoj efikasnosti koje su održane u devet gradova i opština Srbije, sa ciljem da se unaprede znanja, sposobnosti i da se promene navike zaposlenih u obrazovnim ustanovama i u njima primene stečena znanja radi racionalne upotrebe energije.

–               To i jeste možda najveća svrha, da mi to znanje prenesemo u škole, prvo, najbolji način je preneti kolegama kroz neki oblik našeg okupljanja, a najbolje na našem veću, gde bi odeljenske starešine i učitelji preneli deci te navike koje treba gajiti, sa ciljem da se uštedi energija, da se prenese ne samo deci nego i radnicima koji rade, sa ciljem da se postigne bolja energetska efikasnost, navodi Bekonja.

Instruktivne obuke su počele prošle godine kada su domarima u školama i vrtićima širom Srbije predočeni konkretni predlozi domaćinskog odnosa prema energiji i načini adekvatnog postupanja prilikom održavanja sistema koji vode do smanjenja potrošnje, do komfora, boljih uslova boravka u školskim objektima, veće brige o životnoj sredini. 

Rukovodilac tima trenera zaposlenih u školama Maja Stešević ističe da bi obuke mogle rezultirati i formiranjem tima za energetsku efikasnost u svakoj školi.

  • Za to imamo podršku u izmenama zakona o obrazovanju koji pretpostavlja, daje mogućnost da svaka škola oformi tim za energetsku efikasnost i koji pretpostavlja da će se na jedan sistematičniji način svaka škola, odnosno svaki javni objekat, baviti svojom energetskom efikasnošću i unapređenjem energetske efikasnosti, oblasti koja je značajna za naš kvalitet života, navodi Stešević.

Neće samo direktori, domari i nastavnici širiti stečena znanja i među kolektivom razvijati energetske efikasne navike. Planirane su i obuke đaka. Pravila efikasnog ophođenja prema energiji, predočena su pojedinim osnovcima.

Učenici po šest osnovnih škola iz Užica, Priboja, Kragujevca, Beograda su nedavno imali priliku da društvenom igrom steknu osnovna znanja o energetskoj efikasnosti i prednostima njene primene.

Menadžer BioEn projekta Miloš Radojević objašnjava da je društvenom igrom sličnom monopolu tema energetske efikasnosti na interaktivan i zabavan način približena deci, da bi je razumeli.

–               Obično su to teme koje su, blago rečeno, rezervisane za ljude od struke. Ti termini su često rogobatni i običnom čoveku, a možete misliti tek detetu uzrasta osnovne škole. Poenta je da animiramo najmlađe sugrađane da o pitanjima energetske efikasnosti razmišljaju na jedan kreativniji način, njima svakako prijemčiviji zato što verujemo da su deca najbolji edukatori, zato što ćemo tako edukovati nove generacije, zato što ćemo od njih praviti bolje ljude, zato što će oni, nadamo se iskreno, pošto smo mi definitivno zakazali kao odrasli na tom pitanju, biti bolji, odgovorniji, neko ko će to dalje širiti, navodi Radojević.

Takmičarsku, edukativnu igru nazvanu Igraj za energiju i istoimeni priručnik za nastavnike je osmislilo GIZ u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, u okviru srpsko-nemačke saradnje i projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu.

Druženje školaraca u Užicu, koje je završeno pobedom đaka iz OŠ Stari grad, organizovao je Grad Užice, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, GIZ-om i Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor koja sprovodi BioEn projekat.

Organizatori druženja u Užicu se nadaju da će deca igrom stečena znanja o energiji i njenoj racionalnoj upotrebi preneti svojim vršnjacima, porodici i komšijama.

–               Recimo, da se koristi ringla adekvatna površini posude, da se pokriva sud u kojem se zagreva voda, da se gasi svetlo u prostoriji u kojoj niko ne boravi, navodi Radojević.

http://stanovanje.gov.rs/doc/energetska-efikasnost/Publikacije/Igraj%20za%20energiju.pdf

Nastavnik biologije u užičkoj OŠ Nada Matić Slavica Milić napominje da su za teme zaštite životne sredine više zainteresovani mlađi uzrasti.  

–               Energetska efikasnost je malo i tabu tema jer je po programu radimo tek sa osmim razredom, ali deca u manjem uzrastu jako prihvataju i hoće da učestvuju u akcijama koje se tiču ekologije, navodi Milić.

Istakavši da je svaki doprinos važan, pa da će i najmanji rezultirati očuvanjem okruženja i prirode, Slavica Milić ukazuje da je tema zaštite životne sredine veoma malo zastupljena u osnovnom obrazovanju.

–               Ne postoji obavezan predmet, sem u okviru bilogije, oblast ekologije, zaštite životne sredine, energetske efikasnosti, koncept održivog razvoja gde mi kod njih razvijamo svest da možemo prirodu korisititi, ali i da je moramo sačuvati za generacije koje dolaze. Možda kroz 20, 30 časova se odradi ekologija, samo neki segment. Ranije smo to radili kroz izborne predmete, Čuvari prirode, a oni su sad po novom programu došli kao slobodna aktivnost gde deca biraju ili ne, a većinom ne izaberu, navodi Milić.

Milić napominje da ne može samo škola doprineti da se priroda sačuva. Ukazuje da je sistemski potrebno raditi na podizanju svesti kod dece i promeni loših navika. 

Kultura odgovornog ponašanja prema životnoj sredini, po rečima gradskog većnika Užica Dunje Đenić, nije u dovoljnoj meri prisutna u društvu.

–               Postoji doza nezainteresovanosti, neželja i nevolja da se uključe i to je ono što odlikuje naše društvo. Mislim da nije samo u našoj sredini, u Užicu. Možda i neke lenjosti u tom smislu, nedostaje nam ta volja da učimo, za novim saznanjima, da negde zainteresujemo decu, navodi Đenić.

Svest o važnosti eneregtske efikasnosti, kaže Đenić, razlikuje se od čoveka do čoveka.

–               Neko od nas shvata prvo šta je energetska efikasnost, koliko sa malim uštedama možemo da napravimo velike pomake, koliko je svaki stepenik važan dostizanja jednog cilja. S druge strane, kao uvek i kao u svim sredinama, imamo veliki broj neodgovornih građana koji tome pristupaju iz drugog pravca. Prosto ne shvataju kolike benefite donose sami za sebe i to ne samo u ekonosmkom smislu već zaista za sve buduće naraštaje, u smislu kvaliteta životne sredine, kaže Dunja Đenić.

Stanovnici Srbije godišnje troše za grejanje oko četiri puta više energije nego što to čine građani evropskih gradova, pa i onih u kojima su klimatski uslovi daleko nepovoljniji.

Miloš Radojević se slaže da svest o značaju racionalnog korišćenja energije nije dovoljno razvijena. Podseća da su mnoge mere energetske efikasnosti jednostavne, da ne zahtevaju velika ili nikakva finansijska ulaganja, ali da traže promenu životnih navika.

–               Ima dosta stvari koje možemo kao društvo da uradimo, počev od nas u našim domovima, do ustanova i javnih objekata. Samo da zavrnete radijator u prostoriji u kojoj ne boravite, da zatvorite prozor koji obično držite na kipu jer je temepratura u prostoriji veoma topla, već da smanjite zadatu temperaturu kotla i samim tim ćete oboriti temperaturu, a ne da luftirate i zagrevate komšiluk. To su takozvane mere domaćinskog poslovanja i ponašanja koje nekad mogu da dovedu do ušteda od deset do 20 procenata u energiji, navodi Radojević.

http://www.rrazlatibor.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2395%3Abioen-&Itemid=90

 

Podsetimo, ekspert iz oblasti energetske efikasnosti iz sekreterijata Mreže dobre energije Nikola Vujović poručuje da su studije, analize i inženjerske procene potvrdile da se vrlo brzo isplati svaki dinar koji se uloži i u energetski efikasna rešenja za javne i privatne objekte.

–          Ne postoji bolja investicija za vaš kućni budžet od investiranja u unapređenje energetske efikasnosti. Najbolje je kada se radi sinergija mera unapređenja termičkog omotača objekta i uređaja za proizvodnju jer se tako izbegavaju greške koje će vas skupo koštati, tvrdi Vujović.

Građanima preporučuje da prate energetsku potrošnju u objektima.

–          Ne treba energiju bacati, pogotovo što je nemamo. Nismo Saudijska arabija da ležimo na izvorima nafte. Moramo pažljivo da se ophodimo prema energetskim resursima, poručuje Vujović.

Pažljivom ophođenju može pomoći i mobilna aplikacija koju je osmislila Regionalna razvojna agencija Zlatibor. Instaliranjem aplikacije Energetska računaljka, građani mogu unositi podatke o potrošnje energije, struje, ogrevnog drveta, goriva za vozilo i imati pregled potrošnje novca za te namene i procenu mogućih ušteda.

Regionalna razvojna agencija Zlatibor, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, okupila je nedavno u Užicu energetske menadžere iz Prijepolja, Priboja, Bajine Bašte i Užica kako bi ih obučila da adekvatno koriste Kalkulator za analizu primene mera energetske efikasnosti na školske objekte. 

Taj alat opštinama pomaže u donošenju investicionih odluka, kada je reč o izboru prioritetnih objekata za energetsku sanaciju. On omogućava relativno precizno izračunavanje energije koja će se uštedeti određenim merama sanacije objekta, zatim finansijske uštede koja će time nastati, period otplate investicije i smanjenje štetnih emisije u životnu sredinu.

Taj kalkulator, nacionalne tipologije škola, vrtića, stambenih zgrada Srbije i Platforma znanja su među brojnim alatima i instrumentima koje je GIZ osmislio u sklopu projekta Energetska efikasnost u javnim zgradama, kako bi pomogao da se unapredi energetska efikasnost u javnim zgradama, ali i građanima ukaže na načine primene mera energetske efikasnosti u domovima. 

Srbija u oblasti energetske efikasnosti kaska za Evropom koja se sve više bliži objektima sa gotovo nultom energetskom potrošnjom.

http://old.radioluna.rs/uzicki-kraj/UEko.html

http://stanovanje.gov.rs/latinica/energetska-efikasnost.php

http://eeplatforma.arh.bg.ac.rs/publikacije?tab=0%20I%20http://

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×