Učitava se

Kucajte za pretragu

Hrabar je onaj ko pobedi sebe

Izdvajamo Lunina preporuka Užice Zlatiborski okrug

Hrabar je onaj ko pobedi sebe

Podeli

Rad sa emocijama u telu! Živimo u teroru pozitivnih misli!

Na zakazani intervju sa Anom Ristović stigla sam u tačno dogovoreno vreme. Ordinacija Psiho art je na glavnoj ulici od 2002. godine, za nju sam, kao i većina Užičana čula, kao i za Anu i njenog supruga dr Petra Ristovića. Psihoterapija, psihologija i psihijatrija su, polako ali sigurno, detabuizirane i u Užicu. Neposredna i komunikativna, Ana Ristović, mi to, dok skidam kaput i potvrdjuje.

Više nije sramota potražiti stručnu pomoć i napraviti prvi korak ka srećnijem životu. Psihotereapeutkinja, Ana Ristović se, pred naš susret taman vratila iz Londona, tamo je išla na Kembridž gde je usavršavala svoje znanje i razmenjivala iskustva sa kolegama iz Evrope. Vratila se u Užice puna utisaka, ali razgovor o njenom poslu želela sam da počnemo sa pitanjem šta je telesna psihoterapija.

 

  • Nauka, počinje priču Ristović. Grana psihoterapije koja iza sebe ima istraživanja koja je prate. Nauka koja je bazirana na radu emocija u telu. I ne, dodaje, ja nisam ni maser ni fizioterapeut. Ja radim sa emocijama, onim jakim, preplavljujućim, zbog kojih nam se ježi koža glave, znoje dlanovi, trni vilica, emocije od kojih nam se zabeli pred očima, od kojih nam se zatežu mišići na vratu, a dijafragma zatvori i začepi.

 

Zvuči poznato? Smela bih da tvrdim da svako od nas može da kaže da je, makar jednom u životu, imao takvo iskustvo. Ja jesam. Zato počinjem da je slušam još pažljivije.

 

  • Znate kada srce počne ubrzano da vam lupa, znate kad ljudi kažu naježila mi se koža na glavi, e pa tada vi samo imate odbrambene reakcije na  doživljaje koje osećate i koji vas bukvalno preplavljuju, uverljivo mi objašnjava užička psihoterapeutkinja. A ljudi, kada imaju takve simptome, najčešće kreću kod drugih specijalista. Pomisle-preskače im srce, nešto nije u redu, izmeriće pritisak ili otići na ekg i šta ako tu svi rezultati budu dobri? Vidite, ubedljiva je Ana, u ovom trenutku dok nas dve razgovaramo, u Užicu može da se dogodi zemljotres. Nećemo isto reagovati. Naše emocije u trenutku dogadjaja biće rezultat aktivacije autonomnog sistema koji će nas, kroz odbrambene mehanizme, voditi u naš način preživljavanja.

 

Zapisujem u notes tri F. Ta tri F su načini koje mi ljudi imamo u borbi protiv onog četvrtog F. Četvrto F je fear. Strah.

Kako ćemo reagovati na zemljotres?

 

Različito!

 

Ljudi sa prvim F (flight) let će, sa reflexom jačim od razuma, krenuti da bukvalno izlete kroz prozor kako bi se spasili od zemljotresa. Iako su, može biti, u tom trenutku na desetom spratu.

Oni sa drugim F (freeze) će da se zamrznu. Strah će da ih paralizuje. Znate ono-kad vidiš medveda u šumi lezi i pravi se mrtav.

Oni sa trećim F su fajteri. Borci. Oni će da krenu goloruki na zemljotres.

 

I, pod uslovom, da svi prežive zemljotres i nastave da žive može da se dogodi nešto zbog čega, ja bih izdvojila kao najvažnije, ne samo da nije sramota imati svog psihoteraputa kao što imate svog frizera, zubara ili ginekologa, nego je suštinski važno za savremenog čoveka. Zbog strahova koji su nastali usled zemljotresa čovek može da, kada to najmanje očekuje, počne da gubi kontrolu nad sobom i zbog najobičnijeg miša.

 

Anksioznost nije bolest, kaže dr Ristović. To je kriza.

A lakše mi je da nabrojim odakle ne nastupaju nego odakle sve nasutupaju krize.

Ana Ristović potvrdno klima glavom. 

Posao, brak, veza, loše vreme. Samo da prodje zima i biće mi bolje. Koliko puta to čujemo? I koliko su često svi drugi, osim nas samih, tmurnih dana, toksičnih ljudi i trauma iz prošlosti krivi za to što se tresemo, što nam se zatežu mišići, što proživljavamo užas u samo jednoj sekundi koliko je potrebno groznom osećaju da nas preplavi, koji ćemo prekinuti jednom od nabrojanih tri F nesvesnih reakcija. I kada ćemo doneti odluku da te nesvesne reakcije osvestimo?

 

 Ana Ristović kaže, sa skoro 20 godina iskustva i rada u Psiho artu, ljudi počinju da dolaze onda kada shvate da žive sa problemom Bez obzira na to da li su tinejdžeri, ili ljudi u zrelim godinama. Knedle u grlu, situacije koje preplavljuju, vrelina u stomaku, glavi i ušima, crvenilo u beonjačama, tuga i suze, otečenost u stomaku leči se lečenjem psihe, sagledavanjem svih aspekata života, oslobadjanjem onoga što je zarobljeno u telu, a anksiozan čovek vrlo dobro razume koga je i šta zarobio u sebi.

 

Ne mogu da ne odolim da ne pitam šta da radimo sa pozitivnim mislima, pamfletima koji nam svakodnevno poručuju da moramo da budemo najbolja verzija sebe, mislimo pozitivno i tako, konačno, počnemo da živimo život koji ne podržava realnost, ali podržava naše fejsbuke i instagrame.

 

Ana Ristović mi, kao iz topa, daje odgovor koji ću staviti u lid ovog teksta. Živimo u teroru pozitivnih misli. Teroru koji nam nemilosrdno poručuje da ne smemo da budemo anksiozni, da smo sami krivi ako jesmo, ali i da smo veoma usamljeni u tome. Statsike kažu da nismo. Da je svaki drugi čovek, posle nasmejanog selfija i prebrojanih lajkova, odložio svoj telefon i skinuo osmeh.

 

Šta bi onda bio najveći kompliment za jednog psihoterapeuta? U sredini u kojoj se, i dalje, glasnije slika lažni osmeh za Instagram nego što se glasno prošapuće da život u četiri zida nije onaj život koji, istini za volju, živimo.

 

-Preporuka, bez mnogo razmišljanja odgovara Ana Ristović. Ne može se preko noći postati optimista, koji srećan ustaje iz kreveta samo zato što je nebo plavo i napolju sunce greje. Medjutim, preporuka da postoje načini, tu, u Psiho artu, da se i do toga dodje, bez vraćanja u mrak u kojem smo, hteli da priznamo ili ne, svi nekada zalutali, je najlepši Kompliment za terapeuta koji je izabrao da leči ljudsku dušu.Kada priznate sebi da vam nije bilo dobro, ali da ste posle poseta stručnjaku, posle rada na sebi konačno dobro, samim tim ste već i sebi i drugome mnogo pomogli. 

 

 

 Ana Ristović, u prilog preporukama da ima znanje i iskustvo da daje putokaze iz mraka ljudima, na moju molbu kratko mi , uz osmeh, prilaže svoju radnu biografiju. Ona je psiholog, master, specijalista za telesnu psihoterapiju, EMDR praktičar, aktuelni edukatoru i dve obrazovne ustanove u Novom Sadu, predsednik asocijacije za telesnu psihoterapiju Srbije. Nedavno je, u Londonu, na Kembridžu, na sastanku nacionalnog veća, kao predstavnik Srbije za telesnu psihoterapiju učestvovala u radu veća i, kaže, nada se, svojim idejama doprinela radu u oblasti te naučne discipline.  

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×