Učitava se

Kucajte za pretragu

Danas je Ivanjdan

Srbija i region Zlatiborski okrug

Danas je Ivanjdan

Podeli

Srpska Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Ivanjdan, (24. juni, Ivandan), praznik rođenja Svetog Jovana Kstitelja, proroka i Preteče. Rođen je šest meseci pre Gospoda Isusa Hrista, kao dete molitve, od prestarelih roditelja Zaharija i Jelisavete. U životu Sv. Jovana sve je bilo čudno – rođenje, hrana, odeća i vaspitavanje u surovoj judejskoj pustinji. Kada ga je Bog oslovio u pustinji, odlazi među ljude i počinje da u njihovim dušama priprema staze za dolazak Spasitelja. Praznik je ustanovljn u IV veku, nakon uspostavljanja Božića. Koliko je ovaj praznik poštovan od davnina, vidi se i po listi himnografa koji su pisali Crkvene pesme za njega: Dometije (IV vek), Anatolije (IX vek), Sv. Andrej Kritski, Sv. Jovan Damaskin, monahinja Kasija i vizantijski car Lav Mudri.

Crkva ovaj praznik naziva Ivanjdan, a narod dodaje još nekoliko nadimaka: Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, što jasno pokazuje mnoštvo raznih običaja koji se upražnjavaju na ovaj veliki letnji praznik. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. 

O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje. Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Izvor: Pravoslavlje.net

Foto: Medias

Radio Luna/M.P.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×