Učitava se

Kucajte za pretragu

Biomasom menjaju ekološku sliku

Izdvajamo Priboj dobro mesto za život Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica uPoMoc Zlatiborski okrug

Biomasom menjaju ekološku sliku

Podeli

Sem doprinosa smanjenju zagađenja vazduha, očuvanju životne sredine i zdravlja građana Priboja, lokalna samouprava očekuje značajne uštede u opštinskom budžetu i doprinos održivom ekonomskom razvoju opštine, oslanjanjem na sopstvene resurse umesto na uvozne energente.

Priboju se gradi kotlarnica, kapaciteta 1, 8 MW, koja će drvnom sečkom grejati dve osnovne, dve srednje škole i ambulantu Doma zdravlja u toj opštini.

 

Kotlarnicu gradi firma Jedinstvo iz Sevojna, sa konzorcijumom. Investicija košta skoro 90 miliona dinara bez PDV-a. Finansira je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Tehničku pomoć na projektu pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. 

 

Nova kotlarnica bi trebalo da bude izgrađena do početka marta 2019. godine. Prema najavama, počeće sa radom tokom drugog dela predstojeće grejne sezone.

Zaokružiće sistem gradskog grejanja na biomasu?

Grejaće se stanovnici Priboja na biomasu, umesto na mazut, izgradnjom gradske toplane od 8 MW.

–         Sigurno ćemo polovinom novembra imati sve potrebne uslove da KfW banka može da raspiše međunarodno takmičenje za izgradnju toplane u Priboju, kaže zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić.

Radovi bi trebalo da počinju na jesen sledeće godine.

Izgradnjom gradske toplane, Priboj će biti među prvim opštinama u Srbiji koji će gradsku toplanu prebaciti sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, tačnije na drvnu sečku.

–         Želimo našim građanima da obezbedimo sigurno, dobro i jeftino grejanje, kaže zamenik predsednika opštine Saša Vasilić.

Iz lokalne samouprave najavljuju grejanje tokom 24 sata i ogromne uštede.

–         Priboj je mali grad, a veliki potrošač. Samo prošle godine smo potrošili negde oko 2 300 tona mazuta. Po standardima i obavezama u ekologiji, bićemo, ako ne prvi u Srbiji, onda u samom vrhu ispunjavanja obaveza kod emisije štetnih čestica, jer kad zamenite 2 300 tona mazuta biomasom, samo je to dovoljan početak da uspemo, kaže za RAM mrežu predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.

Iz lokalne samouprave su ranije naveli procene da će biti prepolovljen godišnji trošak od milion evra, koliko daju za mazut.  

Priboj kao primer dobre prakse u korišćenju bioenergije za proizvodnju toplotne energije

Priboj je prvi u Zlatiborskom okrugu dobio kotlarnicu na biomasu, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a. Kotlarnica u starom delu Priboja, kapaciteta 0,9 MW, od 2016.godine zagreva pribojsku školu Branko Radičević, vrtić, kulturni centar i zgradu opštinske uprave. Ugalj, kao prljavo ekološko gorivo, zamenjen je drvnim peletom, lokalnim proizvodom kojeg koriste treću sezonu.

–         To se pokazalo izuzetno dobro na ekološkom aspektu i finansijskom, da ne govorim o kvalitetu grejanja, kaže predsednik opštine u čijem su se užem gradskom jezgru čađ i zagađenje od grejanja ranije mogli i videti, ne samo osetiti.

Osetiće stanovnici Priboja, kako najavljuju, pozitivne promene koje donosi korišćenje biomase u energetske svrhe. 

–         Opšte je poznato da je drvna sečka, kao gorivo koje se pravi u subregionu, u opštinama Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, minimum duplo jeftinija od mazuta kojeg trenutno koristimo, tako da, što se tiče ekonomskih benefita, oni su očigledni. Što se tiče socijalnih benefita, ova toplana će koristiti drvnu sečku koja će se praviti na teritoriji ovih opština, tako da ćemo na taj način podstaći otvaranje novih radnih mesta, novih privrednih subjekata. Što se tiče ekološkog efekta, on je sigirno bitan jer ćemo smanjiti emisiju CO2 u atmosferu što je naš globalni zadatak, priča zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić. 

Navodeći da su država i lokalne samouprave prepoznale višestruki značaj obnovljivih izvora energije, stručni savetnik na projektu Nemačko-srpske razvojne saradnje Rajner Šelhas ističe važnost i, kako navodi, hrabrost odluke Opštine Priboj da se upusti u poduhvat zamene fosilnih goriva biomasom.

–         To opština radi za dobrobit svojih građana zbog čega pozdravljamo ovakvu vrstu saradnje i ovakav projekat, kaže Šelhas podsetivši da Priboj više godina aktivno učestvuje u sprovođenju projekta Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje.

Oslobađanje zavisnosti od mazuta: Promena ekološke slike okruga

Podsetimo, Priboj je među deset srpskih opština koje su prošle godine potpisale ugovor o sprovođenju projekta prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije u sistemu daljinskog grejanja. Izgradnja postrojenja na biomasu je planirana i u Prijepolju, Novoj Varoši i Bajinoj Bašti.

 

Tačnih rokova nema, kažu, ali, dodaju, postoji interesovanje lokalnih samouprava koje se suočavaju sa urbanističkim problemima, dobijanjem građevinskih dozvola i nerešenim tehničkim i imovinsko- pravnim pitanjima.

–         Svaka lokalna samouprava se trudi da obezbedi uslove da što pre krene u realizaciju projekata što se tiče gradskih toplana jer su, svakako, ogromne uštede. Svaka sezona koju provedemo koristeći mazut su našu gubici, kaže zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić koji je na čelu Radne grupe za biomasu Zlatiborske oblasti.

Oko 44 odsto teritorije Zlatiborskog okruga je pod šumama, što ga čini jednim od najšumovitijih regiona u zemlji, podaci su Regionalne razvojne agencije Zlatibor. Kako navode, prema studijama Šumarskog fakulteta, šumski prirast u okrugu omogućava da bude dovoljnih količina drveta za potrebe grejanja stanovništva.

Drvnom masom do zadovoljenja značajnog procenta od ukupnih potreba za energijom
Studije rađene u sklopu Bioen projekta su pokazale da u Zlatiborskoj oblasti postoji dovoljna količina drvne biomase na kojoj bi bio zasnovan ekonomski razvoj.
–         Studija, rađena u okviru GIZ-ovog programa, pokazala je da je u opštini Bajina Bašta 38.293m3 količina rastinja koja je locirana na lokalnim putevima u opštini u širini od tri metra sa obe strane puta. Jedna studija je pokazala da je u okviru Zlatiborskog regiona 66 462 m3 ukupna količina drvnih ostataka iz 94 industrije za preradu drveta, navela je nedavno na Tari projektni menažer GIZ DKTI projekta Aleksandra Pantić istakavši da ni otpad iz šuma u privatnom vlasništvu, kao drvna biomasa sa velikim potencijalom, nije dovoljno iskorišćen.
Drvna sečka se najčešće dobija od rastinja pored puta i šumskog otpada, ali i drvni ostaci iz procesa prerade drveta u drvnoj industriji, mogu poslužiti kao izvor energije.
–         Imajući u vidu uslove reljefa, u Zlatiborskoj oblasti, uz napredak, moguće je očekivati da otprilike polovina šumskog ostatka bude iskorišćena kao biomasa za energiju, navodi se u Zelenoj agendi održive upotrebe biomase u Zlatiborskoj oblasti, publikovanoj 2015. godine u sklopu BioEn projekta. 

 

Korišćenje biomase za proizvodnju toplotne energije, prema oceni direktora Regionalne razvojne agencije Zlatibor Slavka Lukića, predstavlja direktnu podršku proizvođačima biomase, donosi uštede na lokalu, državi smanjuje deficit i troškove plaćanja uvoznih goriva.

–         Znači, s jedne strane, taj novac koji građani plaćaju, a koji odlazi na mazut ili gas, jednostavno bi ostao u lokalnoj zajednici i služio bi kao podrška svim snabdevačima goriva, s druge strane, ostao bi u lokalnoj ekonomiji i podstakao razvoj investicija u drugim oblastima, navodi direktor RRA Zlatibor koja nekoliko godina sprovodi BioEn projekat. 

Doprinos održivom ekonomskom razvoju opština
   
–         Naša uloga je da projekat Bioen i primere dobre prakse iz Priboja preslikamo i u druge opštine i na taj način ojačamo lokalne ekonomije, samim tim i regionalnu ekonomiju Zlatiborskog okruga i Zapadne Srbije, rekao je Slavko Lukić.
Projekat Promocija održive upotrebe bioenergije i alata i instrumenata energetske efikasnosti u Zlatiborskoj oblasti sprovodi RRA Zlatibor, uz podršku Vlade Savezne Republike Nemačke koja se obezbeđuje posredstvom Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju/GIZ.
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ od 2014. godine aktivno deluje u Srbiji u nameri da se razvije tržište bioenergije. To, prema rečima Rajnera Šelhasa, nije jednostavan zadatak.
–         S jedne strane imamo potrebu da se ta drvna sečka negde upotrebi, a sa druge strane, ponuda i potražnja moraju da se dovedu u jedan kolosek, kaže stručni savetnik na projektu Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji Rajner Šelhas.
GIZ je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja, u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, podržava Srbiju bilateralnim i regionalnim projektima. Oko 1, 8 milijardi evra, neposrednom pomoći, Savezna Republika Nemačka je izdvojila za Srbiju od 2000. godine.
–    Nemačka i Švajcarska su među vodećim zemljama u svetu u oblasi energetske efikasnosti i među tri najveća bilaterna donatora Srbije, rekao je ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge prošle godine, prilikom potpisivanja Sporazuma o zajmu i donacijama.
 

Zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije predstoji Srbiji, poput sprovođenja zakonskih obaveza koje se odnose na smanjenje emisije štetnih materija u vazduh. Zahtevaće promenu navika i spremnost lokalnih samouprava.

–         Postoje javna komunalna preduzeća koja još uvek nisu spremna jer to zahteva velike investicije, zahteva cost- benefit analize, odnosno isplativost celog postupka, objašnjava direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor Slavko Lukić ističući i značaj dugoročnog planiranja. 

Na duže staze i Srbija prati svetski trend. Teži stvaranju energetski nezavisne zajednice i prostora bez primene fosilnih goriva. Država se obavezala da do 2020. godine na 27 odsto, od ukupne bruto finalne potrošnje energije, poveća udeo obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa.

 

Autor: Jelena Penezić/ foto GIZ Izvor: Radio Luna

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti javno prikazana.

Obavezna polja su obeležena sa *

Slušajte program Radio Luna u mp3 formatu

×